16:32

Lovac na duše - Donato Karizi

Ovo je prva knjiga o Markusu i Sandri, izdata je u originalu 2011. a za srpsko tržište 2013. godine, ima 320 strana.

Rimom tuče jaka kiša. Dva muškarca istražuju slučaj devojke koja je nestala. Možda je kidnapovana, ali i ako jeste još živa, nije joj preostalo mnogo vremena.

Markus je lovac na mrak, obučen da prepozna anomalije, da pronađe zlo i otkrije njegovo skriveno lice. Jedan detalj čini ovaj slučaj nestale devojke drugačijim od bilo kog drugog i zbog toga samo on može da je spase. Dok dodiruje ožiljak na slepoočnici, muče ga sumnje. Kako će uspeti da reši slučaj, tek nekoliko meseci nakon nesreće u kojoj je izgubio pamćenje?

Sandra je forenzički fotograf i njen je posao da snima mesta na kojima se desio zločin. Kroz objektiv aparata, ona pronalazi tragove i krivca, i detalje u kojima se krije smrt. Međutim, postoji jedan neobičan detalj i u njenom životu.

Kada im se ukrste putevi, Markus i Sandra otkriće užasan svet pun tajni, skriven među mračnim sokacima Rima. Svet koji je osmišljen do najsitnijeg detalja, savršeno zlokoban.
Svet smrti. 

Navikli smo da od Karizija očekujemo mnogo, do sada me nije razočarao.
Nakon ove knjige sam još više fascinirana prvenstveno autorom, ovo je još jedna u nizu knjiga koje pokazuju ne samo umeće već i neizmeran trud i posvećenost pisca.

Moram da se dotaknem toga da se ovaj roman, kao i drugi, temelji na istinitim događajima i psihološkim poremećajima... Ovog puta neću detaljisati o tome, usredsrediću se na knjigu, dakle:

Uporedno pratimo tri priče, dve se odigravaju u sadašnjosti koju pratimo iz dva ugla Markusovog i Sandrinog. Treća priča se odigrava u prošlosti, godinu dana ranije, ali je usko povezana i od krucijalnog značaja za celokupnu radnju. Priče su isprepletane jedna za drugom održavajuči neizvesnost i ostavljajući nas u nedoumici i uzbuđenju dok čitate poglavlja jedno za drugim. 

Karizi se ne osvrće toliko na fizičku iterpretaciju lika - to je prepušteno nama, ali zato su nam do detalja predstavljeni i opisani predeli, mesta, građevine, ali i mesta zločina, anomalije. Dok čitate prelepe opise crkava i umetničkih dela imate utisak da ste tamo i da ih vidite pred svojim očima. 

Radnja je dobra, nije već viđena, što se obrta tiče - nikada ne bude ono što ste vi zamislili i bez obzira koliko vaše ideje bile blizu isitne nadate se da niste u pravu. 

Ova knjiga mi se dopala više od Vladara iz senke, ali manje od Šaptača.

Valjda će Šaptač ostati nenadmašen, to je njegova prva knjiga koju je većina nas pročitala i čini mi se da ni jedna druga neće imati tu gorčinu, zamršenost.. kao Šaptač.