21:45
Sreća.
Sreća se ima ili se traži?
Negde sam jednom pročitala ovo pitanje i baš sam se zamislila - da li sreću imaš ili je tražiš?
Znate ono kad kažu "Imao je sreće..." ili "Rođen je pod srećnom zvezdom" i slično?
U to verujem isto koliko i u sudbinu - odnosno ne verujem u to da nam je svima "zapisano" i da šta god radili nećemo ništa promeniti, pa isto tako niko ne može tek tako prosto da poseduje sreću koja mu magično pomaže u životu.
S druge strane, kako to sreću tražiš? Jel je neko izgubio negde pa ideš da je pokupiš? Znam, znam misli se figurativno, kao ono "Tražim dečka." ali isto tako možeš samo figurativno i da je nađeš.
A tu su još i mnogobrojna pitanja:
Da li sreću zaista čine male stvari?
I koje su to stvari?
Da li sreća mora da se zasluži?
Šta je uopšte sreća?
"Sreća je izbor, ne rezultat.
Ništa te neće učiniti srećnim dok ne odabereš da budeš srećan.
Niko te neće učiniti srećnim, osim ako ti odlučiš da budeš srećan.
Sreća neće doći do tebe. Može samo da dođe od tebe."
Kako vama ovo zvuči?
Verujem da se mnogi od vas slažu sa ovim citatom. Nailazila sam već na te fraze kako je sreća izbor i sl. ali nisam sigurna da li se slažem sa tim.
Uopštena definicija sreće kaže da je u pitanju stanje zasnovano na zadovoljstvu životnom situacijom, koje je u tesnoj vezi sa osećajem ispunjenosti i uživanja.
Iako sreću, po mom, ni ne treba definisati; to bi značilo upravo to - da je sreća rezultat zadovoljstva, ispunjenosti, uživanja...
Odnosno, to bi značilo da svako svoju sreću stvara.
U suprotnom, ako je sreća isključivo izbor, a ne rezultat, to znači da su osećanja i pojedina duševna stanja takođe izbori, a ne rezultati okolnostiu kojima smo se nalazili i ljudi koji su uticali na nas.
Naravno, mi uvek možemo da izaberemo da odbacimo loše misli i da pokušamo da ih preusmerimo na neku pozitivniju stranu, ali niko ne može na silu da bude srećan, to je preusljeno i lažno i vuče nas još dublje u ponor, forsiramo sebe na pogrešan način i postajemo još nesrećniji jer krivimo sebe što zapravo nismo srećni.
Rekla bih da pogled na svet može da bude izbor, optimizam i pesimizam, ali i jedan i drugi imaju neke prednosti i mane.
Optimista se uvek nada pozitivnom i nikada nije zabrinut, a pesimista obrnuto.
Rekla bih da ni jedna krajnost nije dobra ni realna, jer i nada i briga su korisna osećanja, nada nas puni energijom, a zabrinutost nas priprema na moguće scenarije i podstiče nas da pokušamo da ih sprečimo.
Takođe, optimističan i pesimističan pogled zavise i od samog karaktera osobe tako da ljude ne treba forsirati na pozitivan stav.
...
Naravno da bi neko mogao da bude srećan i uopšte da radi na tome mora to da i želi,
ali ko ne želi da bude srećan?
Normalno je i prirodno biti tužan, ljut, razočaran... Isto tako je u redu biti nesrećan. Loši periodi će proći, bitno je nastaviti dalje i raditi na sebi kako biste promenili ono što vas koči i postali onakvi kakvi želite.
Društvo nam prikazuje pogrešnu sliku života, neću za to kriviti društevene mreže.
Ljudi, prijatelji, međusobno kriju svoje probleme, nemire i nedaće održavajući u javnosti lažnu sliku ideala i savršenog, srećnog života.
Ne padajte na to, nikome nije bajno, svakga nešto tišti, svi imaju svoje probleme i svakom je njegov problem najveći.
