16:32

Lovac na duše - Donato Karizi

Ovo je prva knjiga o Markusu i Sandri, izdata je u originalu 2011. a za srpsko tržište 2013. godine, ima 320 strana.

Rimom tuče jaka kiša. Dva muškarca istražuju slučaj devojke koja je nestala. Možda je kidnapovana, ali i ako jeste još živa, nije joj preostalo mnogo vremena.

Markus je lovac na mrak, obučen da prepozna anomalije, da pronađe zlo i otkrije njegovo skriveno lice. Jedan detalj čini ovaj slučaj nestale devojke drugačijim od bilo kog drugog i zbog toga samo on može da je spase. Dok dodiruje ožiljak na slepoočnici, muče ga sumnje. Kako će uspeti da reši slučaj, tek nekoliko meseci nakon nesreće u kojoj je izgubio pamćenje?

Sandra je forenzički fotograf i njen je posao da snima mesta na kojima se desio zločin. Kroz objektiv aparata, ona pronalazi tragove i krivca, i detalje u kojima se krije smrt. Međutim, postoji jedan neobičan detalj i u njenom životu.

Kada im se ukrste putevi, Markus i Sandra otkriće užasan svet pun tajni, skriven među mračnim sokacima Rima. Svet koji je osmišljen do najsitnijeg detalja, savršeno zlokoban.
Svet smrti. 

Navikli smo da od Karizija očekujemo mnogo, do sada me nije razočarao.
Nakon ove knjige sam još više fascinirana prvenstveno autorom, ovo je još jedna u nizu knjiga koje pokazuju ne samo umeće već i neizmeran trud i posvećenost pisca.

Moram da se dotaknem toga da se ovaj roman, kao i drugi, temelji na istinitim događajima i psihološkim poremećajima... Ovog puta neću detaljisati o tome, usredsrediću se na knjigu, dakle:

Uporedno pratimo tri priče, dve se odigravaju u sadašnjosti koju pratimo iz dva ugla Markusovog i Sandrinog. Treća priča se odigrava u prošlosti, godinu dana ranije, ali je usko povezana i od krucijalnog značaja za celokupnu radnju. Priče su isprepletane jedna za drugom održavajuči neizvesnost i ostavljajući nas u nedoumici i uzbuđenju dok čitate poglavlja jedno za drugim. 

Karizi se ne osvrće toliko na fizičku iterpretaciju lika - to je prepušteno nama, ali zato su nam do detalja predstavljeni i opisani predeli, mesta, građevine, ali i mesta zločina, anomalije. Dok čitate prelepe opise crkava i umetničkih dela imate utisak da ste tamo i da ih vidite pred svojim očima. 

Radnja je dobra, nije već viđena, što se obrta tiče - nikada ne bude ono što ste vi zamislili i bez obzira koliko vaše ideje bile blizu isitne nadate se da niste u pravu. 

Ova knjiga mi se dopala više od Vladara iz senke, ali manje od Šaptača.

Valjda će Šaptač ostati nenadmašen, to je njegova prva knjiga koju je većina nas pročitala i čini mi se da ni jedna druga neće imati tu gorčinu, zamršenost.. kao Šaptač.

Прочитајте више »

21:17

Zanimljivosti: Čovek koji je živeo bez dela mozga! | Slučaj Fineasa Gejdža

Fineas Gejdž rođen je 1823. a preminuo je 1860. godine, bio radnik na železnici kada mu je prilikom eksplozije čelična šipka prošla kroz levu stranu njegovog lica i probila lobanju uništavajući veliki deo čeonog režnja.

Nakon povrede imao je nekoliko konvulzija (drhtavica, grčeva) nakon kojih je, u roku od nekoliko minuta, bio sposoban da priča, u kolima hitne pomoći je sedeo i čak je sam uz pomoć izašao iz vozila do hotela. 

Tokom celog ovog procesa Gejdž je bio svestan i racionalan, i čak je tvrdio da će se kroz nekoliko dana vratiti na posao. Međutim, ubrzo nakon toga pao je u komu, a hodao je tek dva meseca nakon toga.

Nikada nije primljen nazad na posao, jer je nakon povrede, iako se oporavio, pokazivao značajne promene u ponašanju. Navodno je počeo da pokazuje nesposobnost rukovanja novcem, postao impulsivan, bezobziran prema drugim ljudima, a prijatelji su jednostavno rekli da ‘’to više nije isti čovek’’. 

Kako su ove promene bile izuzetno izražene, železnica je odbila da ga ponovo angažuje, te je počeo da putuje po Novoj Engleskoj pokazujući sebe i čeličnu šipku za pare. Na kraju je pronašao stalan posao kao trener konja.

Umro je 11 godina nakon incidenta, ali njegova smrt je verovatno imala veze sa nesrećom jer je umro usled epileptičnog napada. 

Gejdžova lobanja i šipka koja ga je povredila nalaze se danas u anatomskom muzeju Warren.

-----------------------------------

Prvi put sam za ovaj slučaj čula prošle godine u seriji, učenici su sedeli u učionici i profesor im ga je pominjao, čini mi se da je u pitanju Stranger things.

IZVOR PSIHOBRLOG

(Larner, A. & Leach, P.J. (2002). Phineas Gage and the beginnings of neuropsychology. History of Neurology and Neuroscience, 2(3), 26.

Harlow, M.J. (1868). Recovery after Severe Injury to the Head. Bulletin of the Massachusetts Medical Society)

Прочитајте више »

13:35

Lovci na glave Ju Nesbe | Recenzija Knjige i Filma

Dugo nisam bila upoznata sa radom ovog pisca, ali kada sam videla koliko je cenjen i hvaljen, shvatila sam da moram da imam barem jednu njegovu knjigu.

„Ako ne znate ko je Nesbe, krajnje je vreme da se opametite.“

USA Today

Ju Nesbe je norveški pisac muzičar i ekonomista; jedan od najpopularnijih svetskih pisaca trilera i kriminalističkih romana. Njegove knjige su prevedene na pedeset jezika i prodate u više od trideset tri miliona primeraka u svetu.

Lovci na glave je nezavistan roman, što znači da nema nastavaka niti je povezan sa drugim knjigama, a da budem iskrena odabrala sam ga i zato što je kratak - za početak za upoznavanje je dovoljno 268 strana kako bih stekla utisak o piscu i načinu na koji piše i videla da li želim da se upuštam u čitanje ostalih dela.

Roger Braun je lovac na glave. Sebe smatra najboljim ali i najlošije plaćenim agentom za zapošljavanje u celoj Norveškoj. Žena mu je lepa i skupa, baš kao i vila u kojoj živi, pa je prinuđen da krade dragocena umetnička dela.

Klas Greve je savršen kandidat za svako direktorsko mesto. Osim toga, poseduje i velike seksualne apetite, kao i Rubensovu sliku vrednu na stotine miliona. Kad bi se Roger Braun dokopao te slike, svi njegovi finansijski problemi bili bi rešeni, a žena Dijana zauvek njegova.

Dijana želi galeriju slika. I dete.

Svi nešto žele. Svako mora nešto – ili nekog – žrtvovati da to dobije. Počeo je lov na glave.

Sada kada se pročitali sinopis knjige mogla bih da vam kažem još ponešto.

Kao što ste već videli, Rodžer radi u kompaniji koja se bavi posredovanjem pri zapošljavanju. Oženjen je, ali nema dece, niti ih želi. Njegova žena je prelepa Dijana koja je pritom "izvan njegove lige" i koju on zadržava tako što joj udovoljava i finansijski je obezbeđuje... 

Uprkos dobrim kritikama, prvi utisak mi nije bio tako sjajan, ne znam da li je meni naišao takav period, ali knjiga mi u samom početku bila pomalo dosadna i činila mi se napornom; Odugovlačila sam čitanje i tek kada sam odlučila da je napokon pročitam i stigla do nekog dela radnja je počela bolje da se razvija i ubrzo sam završila čitanje. 

Delo je napisano jednostavnijim stilom i u prvom licu što nam približava samog glavnog lika kao i delo.

Kada je krenuo zaplet bilo je napetije i zanimljivije, radnja je držala pažnju iako nije bila naročito kompleksna, a preokret neočekivan i iznenadio me je, iskreno.

Rasplet odnosno epilog je doneo tražene odgovore i poprilično me nasmejao što poboljšava celokupni utisak koji glasi: 

Knjiga je odlična za opuštanje i zanimaciju. Nije teška za čitanje i razumevanje, a ume i da drži pažnju.

Očekivala sam više, sigurna sam da su čitaniji naslovi poput Hari Hule romana: Sneško, Crvendać, Nož itd. bolji, pa ću se potruditi da u budućnosti dam priliku nekom od njih. 

To bi bilo to što se tiče knjige, a sad film.

Dok sam čitala pomislila sam da bi knjiga bila dobar materijal za film, tek kasnije sam saznala da je i snimljen film pod nazivom Hodejegerne odnosono Headhunters (2011).

- Za početak, prvo što mi je zasmetalo je što je film sinhronizovan na engleski. U pitanju je danski film i glumci naravno pričaju danski, ali je na internetu (sa prevodom na srpski) dostupna samo verzija sa "umetnutim" engleskim prevodom, što mi zvuči veštački i kvari doživljaj...

Kada pročitam knjigu i kasnije gledam film rađen po njoj volim da analiziram i upoređujem razlike, ovde ih je bilo dosta, što je normalno, ali suština je potpuno ista.

Naravno da je knjiga uvek bolja od filma;

Istina je da vizuelni efekti ponekad bolje dočaraju, ali pisana reč, detalji, sloboda da u svojoj glavi zamisliš taj trenutak je neuporediva.

Daleko od toga da je ovaj film sjajan, ali je u skladu sa očekivanim.

Moram da ga pohvalim, mislim da je sasvimm zadovoljavajuće ispratio knjigu uz neophodne korekcije, ali rekla bih da su u filmu pokvarili taj momenat iznenađenja i preokreta koji smo imali u knjizi.

Прочитајте више »