22:29

Praznični bluz

Ne znam šta bih vam rekla u uvodu, osim da, kao što ste videli u naslovu, ima veze sa ovim tekućim praznicima, znam da je ta tema više smorila, post nije naročito euforičan, ali eto imam neku potrebu da podelim svoje stanje sa onima koji imaju živaca da čitaju, ako uopšte ima takvih. 

..................................

Što se tiče dočeka kao dočeka, opet je nisam proslavila u krugu prijatelja onako kako bih ja želela. Opet. Kao i prošle godine. (Tek sad sam skontala da vam prošle god nisam kukala zbog toga, nmg da verujem..😲😂) Za razliku od tada, ovaj put sam to sasvim dobro podnela. Išla sam kod rodbine s mojima, to ni ne računam kao doček, jer sam tamo svako malo, a na to sam pristala čisto iz razloga da ne ostanem sama samcijata u sobi. Ostati sam u sobi za doček meni zvuči odlično, ali samo u startu, kasnije postanem nervozna, depresivna, tužna, počnem da se samosažaljevam itd. itd. To sam shvatila prošle godine.

Verujem da je u pitanju praznična depresija iliti praznični bluz, nisam stručna da bih tvrdila, ali sigurna sam.
Mnogo sam se nećkala da li da ostanem kući i uživam uz film i radim šta hoću uz svu slobodu u svoja 4 zida (uz preduslov da nema gorepomenute depresije, nervoze što je gotovo nemoguće...) ili da idem sa njima i bukvalno sam sasvim slučajno na zidu fejsbuka naišla na sledeći post. U pitanju je post Praznična depresija: Kako se izboriti sa "crnim psom" u Deda Mrazovom kostimu (Pročitajte ga obavezno) gde sam pročitala da usamljeni ljudi dok čeznu  za društvom, često se još više udaljavaju od drugih, što čini da se lošije osećaju, a sve to vodi do depresije. Što je i istina.
I zbog toga sam i odlučila da ću ići i u suštini mi uopšte nije ni bilo bitno ni kako će mi biti, niti sam se sređivala, niti sam uopšte i imala utisak da je Nova godina i da u opšte treba nešto da se dočekuje i slavi. 
Ali bilo je okej, nisam bila tužna, neraspoložena... Najela sam se i ugojila kulu za to veče... 😁

Znam, jeste nova godina samo jedan nastavak, promena kalendara, nešto izmišljeno,  kao što sam već i rekla u prošlom postu, ali nemam ništa poriv i ne vidim ništa loše u tom traženju povoda za veselje, proslavu, tom nekom pozitivnom delu gde se okupljamo sa bliskima, sređujemo, radujemo, ali imam protiv toga što je sve to toliko preusiljeno, precenjeno i prosto ti nabija tenziju itd. ali okej, neću sad o tome;

Danas takođe nemam nikakav utisak da je nova godina i uopšteno da su praznici u toku. Možda sam se 'ubabila' (ok, ta reč ne postoji), ali mi je drago što ne osećam taj teret Nove godine koji u meni samo pojačava osećaj usamljensti, odbačenosti... Ne treba mi to. 

Moram da napomenem da volim vatromet, iako ga gotovo nisam ni videla zglavno. 

Ove godine nema nekih posebnih ciljeva, jer ostaju oni od prošle godine i smatram da bi trebalo ceo život da ih se "pridržavam" a ne samo od 1. do 31. Osim u slučaju ako bih napravila konkretne zadatke u šta sumnjam. 


E pa, dobrodošla 2020. godino! Biće mnogo prilika da budeš jedna od najboljih godina u mom životu, ali naravno biće i prilika da te us*remo moj život i ja kao ostale. 
Šalim se... 😅
Inače, ove godine punim 18! 

Uskoro neki veseliji postovi, obećavam!

Možda je ova slika neprimerena? 

Ponovo ću vam poželeti da vam se u ovoj godini ostvari sve što poželite!